OTKRIVENA VELIKA SLABOST NATO-a! "Komandanti imaju samo sekunde za odluku..." Eksperti u panici za istočno krilo Alijanse
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- NATO se oslanja na različita nacionalna pravila za upotrebu sile, zbog čega se traži jedinstveni ubrzani protokol koji bi komandantima unapred dao jasna ovlašćenja.
- Dodatni problem je cena odbrane, jer korišćenje skupih lovaca i raketa protiv jeftinih dronova nije održivo, pa NATO razvija jeftinije presretače, elektronsko ratovanje i druge sisteme.
Sve češći incidenti sa dronovima na istočnom krilu NATO-a otkrivaju ozbiljnu slabost Alijanse: u situaciji kada neidentifikovana letelica ulazi u saveznički vazdušni prostor ili se približava kritičnoj infrastrukturi, vojni komandanti mogu imati svega nekoliko sekundi za reakciju, dok utvrđivanje njenog porekla i odgovornosti za incident može trajati satima ili danima.
Problem postaje posebno izražen u takozvanom ratovanju u sivoj zoni, u kojem protivnik ne mora da pokrene otvoreni vojni napad kako bi izazvao poremećaje, testirao odbranu i stvorio nesigurnost.
Na ovu ranjivost NATO-a upozorila je bivša potpredsednica rumunske vlade Ana Birkal u autorskom tekstu za Njuzvik, navodeći da je upravo oklevanje potencijalno jedan od glavnih ciljeva takvih operacija.
"Neizvesnost nikada ne sme da postane izgovor za nečinjenje", upozorava Birkal.
Kao primere navodi dva incidenta iz avgusta. Španski F-18, angažovan u NATO misiji zaštite vazdušnog prostora, 16. avgusta oborio je dron koji je ušao u vazdušni prostor Rumunije. Samo četiri dana kasnije dva rumunska F-16 podignuta su nakon što je pomorski dron otkriven u blizini platforme Neptun Alfa, dela projekta Neptun Dip koji ima veliki značaj za evropsku energetsku bezbednost.
U oba slučaja nije bilo ljudskih žrtava, ali Birkal upozorava da to ne bi trebalo da stvori lažan osećaj sigurnosti.
Problem nastaje kada NATO ima sekunde za odluku
Suština problema je razlika između vremena potrebnog za vojnu reakciju i vremena potrebnog za pouzdano utvrđivanje ko stoji iza incidenta.
Pilot borbenog aviona može imati samo nekoliko sekundi da odluči da li objekat predstavlja neposrednu pretnju. Obaveštajnim službama, međutim, mogu biti potrebni sati ili čak dani da utvrde poreklo sistema i ko ga je lansirao.
Zbog toga, smatra Birkal, NATO ne može da zasniva protivvazdušnu odbranu na pretpostavci da će pre upotrebe sile uvek biti moguće pouzdano utvrditi odgovornost za incident.
"NATO ne može sebi da dozvoli da čeka konačno utvrđivanje odgovornosti pre nego što zaštiti svoje stanovništvo. Ali brzina ne sme da znači improvizaciju", navodi ona.
Umesto toga, komandantima bi unapred trebalo dati jasna ovlašćenja i pravila zasnovana na ponašanju objekta, njegovoj putanji, blizini zaštićenih objekata i potencijalnoj opasnosti po civile.
Cilj nije da svaki neidentifikovani dron automatski bude oboren, već da postoji pravni i operativni osnov za proporcionalnu i brzu reakciju kada objekat predstavlja neposrednu pretnju.
Problem dodatno komplikuje činjenica da u mirnodopskim uslovima odluka o upotrebi sile radi zaštite nacionalnog vazdušnog prostora ostaje u nadležnosti pojedinačnih država.
To znači da se NATO oslanja na različite nacionalne procedure, zbog čega nastaje svojevrstan mozaik pravila i lanaca komandovanja.
Autorka zato predlaže ubrzani operativni protokol NATO-a kojim bi unapred bilo određeno kada i pod kojim uslovima komandanti mogu da dejstvuju protiv visokorizične pretnje.
"Ovlašćenje za delovanje mora da bude uspostavljeno mnogo pre nego što kriza počne, a ne da se o njemu pregovara preko bezbedne telefonske linije dok dron leti prema naseljenom području ili energetskoj platformi", upozorava ona.
Milionski lovci protiv jeftinih dronova
Druga velika slabost je ekonomska. Podizanje borbenog aviona vrednog desetine miliona dolara ili korišćenje skupih raketa protiv jeftinih, masovno proizvedenih dronova dugoročno nije održiv model odbrane.
Skupi sistemi ostaju neophodni kada su neposredno ugroženi ljudski životi ili ključna infrastruktura, ali NATO mora da razvije širi arsenal sredstava za borbu protiv bespilotnih letelica.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute u julu je na forumu odbrambene industrije u Ankari najavio inicijativu NATO Drone Edge, prema kojoj bi saveznici tokom narednih pet godina trebalo da ulože više od 40 milijardi dolara u sposobnosti za borbu protiv dronova.
Autorka smatra da taj novac mora da prati i jedinstvena operativna doktrina.
Evropske članice NATO-a trebalo bi da povežu senzore, sisteme komandovanja i kontrole, elektronsko ratovanje, jeftine presretače i PVO kratkog dometa u slojevitu mrežu odbrane.
Kako tehnologija bude sazrevala, deo sistema trebalo bi da postane i oružje usmerene energije, poput laserskih sistema. Suština je da se za svaku pretnju koristi odgovarajuće sredstvo, umesto da najskuplje oružje automatski bude prvi odgovor na svaki dron.
Za Rumuniju i druge države na Crnom moru problem je posebno ozbiljan zbog energetske infrastrukture. Objekti poput projekta Neptun Dip, kao i luke, elektrane, komunikaciona infrastruktura i vojne baze, mogli bi da postanu mete operacija koje ostaju ispod praga otvorenog rata.
Rumunija je u aprilu već bila domaćin prve aktivnosti NATO serije LCI-X za borbu protiv bespilotnih sistema na vojnom poligonu Kapu Midija.
Međutim, takve vežbe, prema Birkal, ne bi trebalo da proveravaju samo opremu. One moraju da testiraju i proces donošenja odluka: ko ima ovlašćenje da naredi reakciju, koliko brzo odluka može biti doneta i šta se događa kada obaveštajni podaci nisu potpuni.
Poseban izazov predstavlja i zajednička slika situacije. U ratovanju u sivoj zoni različite informacije i kontradiktorne poruke mogu upravo da proizvedu nesigurnost koju protivnik želi.
Zbog toga NATO mora unapred da uvežbava ne samo kako će oboriti potencijalnu pretnju, već i kako će je identifikovati, doneti odluku i potom je objasniti javnosti.
"Alijansa već ima tehnologiju, sposobnosti i iskustvo za odgovor. Ono što joj sada treba jeste politička hrabrost da komandantima pruži jasna pravila i ovlašćenje da deluju kada je vreme važnije od potpune izvesnosti", navodi Birkal.
Njeno upozorenje svodi se na problem koji će sa sve većom upotrebom dronova postajati sve važniji za NATO: sledeća bespilotna letelica koja se približi teritoriji ili kritičnoj infrastrukturi Alijanse možda neće ostaviti dovoljno vremena za političke i pravne konsultacije.
"Sledeći dron neće nam dati sate za raspravu. Ne smemo da potrošimo te dragocene sekunde pokušavajući da utvrdimo kakva su nam pravila", zaključuje Birkal.
(Kurir.rs/Newsweek)